Indjija

Na beogradskom sajmu turizma Turistička organizacija opštine Inđija predstavila je i kalendar manifestacija koje su planirane u našoj opštini.

Prvi po redu je Sajam vojvođanskih vina koji se u martu održava u Inđiji i predstavlja promociju vina, opreme za vinogradarstvo i vinarstvo. Posetioci ove manifestacije imaju priliku da, pored vina, uživaju i u muzici tamburaša.

U maju su predviđene tri manifestacije, Sremska potkovica, koja se održava u Novim Karlovcima, Majski susreti u Inđiji, Zlatni kotlić u Starom Slankamenu, a ove godine će u maju biti i gradska slava Duhovi.

Sremska potkovica održaće se, kao i svake godine, 8. maja na Markov dan. Ova manifestacija takmičarskog je karaktera i u njoj učestvuje više kategorija zaprege, a ona tradicionalno privlači mnogobrojne uzgajivače i ergele kako iz Vojvodine, tako i iz cele Srbije.

Od 1996. godine, početkom maja, u Inđiji se održavaju Majski susreti, jedna od najvećih dečijih manifestacija. Tokom tih dana Inđija simbolično ključeve grada predaje deci i pretvara se u grad pozorišta, radionica i igara.

Zlatni kotlići je gastronomska manifestacija koja se održava 22. maja. Tada se u pripremanju ribljih specijaliteta takmiče brojne ekipe, ova manifestacija održava se i u julu u Beški.

Ove godine datum gradske slave, Duhova, pomeriće se malo unapred, pa će, umesto kako smo navikli u junu, ova manifestacija biti održana krajem maja. I ove godine Opština Inđija, u saradnji sa Kulturnim centrom i Turističkom organizacijom organizovaće dvodnevna dešavanja koja uključuju bogat i raznovrstan kulturno-zabavni program na više lokacija u gradu, a sastavni deo manifestacije biće i Dečiji karneval pod maskama u kom učestvuju deca uzrasta do 18 godina.

Jun i Jul će tradicionalno biti meseci sa najviše dešavanja jer su oni i ove godine rezervisani za Moto festival, Etno festival, Dan Dunava i Scena fest.

Moto festival održava se svake godine sredinom jula i uvek okupi veliki broj bajkera iz zemlje i inostranstva. U okviru festivala organizuju se koncerti poznatih rok grupa i vožnja kroz grad.

Etno festival održava se u pešačkoj zoni, i u njemu učestvuje veliki broj izlagača iz Inđije i okoline koji predstavljaju tradicionalnu hranu, piće, suvenire, ručne radove i stare zanate.

Dan Dunava obeležava se 29. juna, kada se kod Beške organizuje akcija čišćenja i uređenja obale na kojoj se kasnije postavlja mreža za odbojku, klupe i stolovi na kojima se služi riblji paprikaš, a popodne lokalni bendovi preuzimaju ulogu zabavljača posetilaca.

Scena fest je letnji festival koji se održava na više lokacija u gradu. Na letnjoj pozornici publika može da vidi mnogo značajnih umetničkih ostvarenja: pozorišne predstave, filmove, koncerte, promocije i izložbe.

U avgustu će se organizovati doček međunarodne dunavske regate u Starom Slankamenu, Pudarski dani koji u Slankamenačkim Vinogradina okuplja predstavnike slovačke narodnosti, i sada već tradicionalna Beščanska gitarijada koja okuplja rok bendove iz zemlje i inostranstva.

U septembru se u Maradiku održava Maradička jesen, manifestacijana kojoj se posetiocima predstavlja muzika, tradicija, običaji i proizvodi domaće radinosti lokalnog stanovništva.

Oktobar je rezervisan za Dane meda, manifestaciju prodajno-izložbenog karaktera, na kojoj se predstavljaju med i pčelinji proizvodi inđijskih pčelara, i Jazz festival, koji se održava u Kulturnom centru, na kom se u toku tri dana publici predstavljaju poznati izvođači džeza iz zemlje i inostranstva.

Povodom novogodišnjih praznika, u decembru, oživljava mini etno selo, Naše sokače. Tada se u sremačkim kućicama izlažu namenski izrađeni suveniri, slatkiši, a tokom dana program upotpunjuju brojni sadržaji za decu i razni koncerti.

Kompanija „Henkel“ Srbija, a posebno njena poslovna jedinica Adhezivi Tehnologija u čijem je sastavu fabrika u Inđiji, nastavila je i u ovoj godini sa rastom prihoda.

Ova kompanija je prošle godine ostvarila prihod od prodaje od 8 milijardi dinara, što je za 12,7 odsto više nego u 2008. godini.

Prošle godine je u dve „Henkelove“ fabrike, u Kruševcu i Inđiji, proizvodnja iznosila više od 151.300 tona, što je u dinarima povećanje od 12,7 odsto.

Nemački „Henkel“ je u Srbiji prisutan od 2002. godine, kada je kupio kruševačku fabriku deterdženata „Merima“, a 2007. godine kompanija je izgradila fabriku građevinskih lepkova u Inđiji.

Sektor Adhezivi, u čijem je sastavu i fabrika u Inđiji, proizvodi različite proizvode građevinske hemije i to lepkove čiji krovni proizvod je „Ceresit“, fuge i silikone protiv buđi, kao i materijale za termoizolaciju.

„Henkelova“ fabrika u Inđiji, prva je grinfild investicija u Srbiji, a poseduje kapacitet proizvodnje od 120.000 tona proizvoda koji se plasipaju u 10.000 maloprodajnih objekata u lancu objekata prehrane, kao i više od 4.000 maloprodajnih objekata u lancu prodaje građevinskog materijala. Pored domaćeg, inđijska fabrika izvozi proizvode i u Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju i Hrvatsku, a „Henkelovi“ proizvodi dospevaju i na tržište Rumunije, Bugarske, Albanije, Grčke, Turske, Češke, Poljske, Švajcarske, Slovačke, Mađarske, Rusije i Austrije.

„Henkel“ proizvodi kućnu hemiju, kozmetiku, građevinske i industrijske lepkove. U 2009. ostvario je prodaju od 13,57 milijardi evra, zapošljava 50 radnika u 125 zemalja.

Rukometašice inđijskog „Železničar Gas Teh“ – a zabeležile su ubedljivu pobedu u gostima protiv ekipe Pirota u 12. kolu Prve lige. Inđijska ekipa je na poluvremenu vodila sa dva razlike (12:10), da bi na kraju susreta ubedljivo savladala protivnika sa deset razlike (34:24).

„Železničar Gas Teh“ se, sa 11 odigranih utakmica, trenutno se nalazi na 4. mestu na tabeli sa istim brojem bodova (16) kao i drugoplasirana ekipa „Baška Palanka- Nopal“ i trećeplasirani „Cepelin“ koji ima jednu utakmicu manje.

„Železničar“ je po prvi put na zvaničnim utakmicama vodio trener Aleksandar Roganović, čija taktika se na samom startu pokazala kao uspešna.

Trener je naveo disciplinu i rad kao svoj glavni adut, a utakmica u Pirotu najavila je da će se nov pristup radu sa rukometašicama složiti sa ambicijama koje klub ima za ovu i narednu sezonu.

Odbornici Skupštine opštine Inđija razmatraće u utorak, između ostalog, i odluku o izradi plana detaljne regulacije muzeja „Leslend“ u Starom Slankamenu, a izradom ovog plana, ukoliko ga Skupština usvoji, stvoriće se uslovi za planski razvoj izuzetno vrednog geološkog lokaliteta naše opštine.

Lesni profili u Starom Slankamenu predstavljaju prirodno dobro, a njihova jedinstvenost predstavlja veliki potencijal i otvara mogućnost ekonomskog napretka lokalne zajednice kroz razvoj turizma.

Reč je o potpuno neiskorišćenom geološkom lokalitetu jedinstvenom u Evropi i jednom od samo 3 u svetu. To je najkompletniji arhiv paleoklimatskih promena tokom poslednjih 800.000 godina na evropskom kopnu koji je u svetu može porediti jedino sa naslagama u Kini i centralnoj Aziji.

Izgradnjom muzeja i primenom savremenih načina prezentacije i promocije lesni sedimenti Starog Slankamena mogu postati veoma atraktivni za mnogobrojne turiste, a muzej može biti pokretač razvoja turizma i celokupnog prosperiteta ovog područja.

Lesni sedimenti Starog Slankamena otkrivaju tajne ledenog doba, i nisu interesantni samo za naučnike, već i za potencijalne turiste..

Kako su višedecenijska istraživanja ukazala na izuzetan značaj lesnih profila, nametnuta je potreba adekvatne zaštite i uređenja ovog lokaliteta, pa je on 1975. godine stavljen pod zaštitu kao spomenik prirode, ali daljih aktivnosti u pravcu kategorizacije prirodnog dobra, fizičke zaštite lokaliteta od degradirajućih faktora uređenja ili bilo kakvog korišćenja u turističke svrhe nije bilo.

Poslednjih nekoliko godina Turistička organizacija opštine Inđija, u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom iz Novog Sada, osmislila je idejni projekat uređenja lesnih profila i njihovog stavljanja u funkciju turizma formiranjem tematskog muzela „Leslend“.

Predviđeno je da muzej bude urađen u staklu, u nekoliko nivoa koji se naslanjaju na sam lesni odsek. Pored mogućnosti razgledanja lesnih slojeva navejavanih u različitim periodima stvaranja zemljine kore, posetioci će imati priliku da vide interesantne postavke i eksponate u okviru različitih tematskih celina, a poseban akcenat u muzeju biće na primeni savremene audio-vizuelne opreme (PDA – Personal Digital Assistant) kako bi prezenatacija konkretnih motiva bila što atraktivnija i interesantnija.

Pored navedenog, muzej će obuhvatati suvenir šop, tematski kafe-bar/restoran i druge interesantne sadržaje. U sklopu muzeja predviđeno je i postavljanje veštačke “lesne” stene za penjanje kao dodatnog zabavnog sadržaja.

U samom radu muzeja predviđene su brojne aktivnosti na edukaciji posetilaca i intenziviranju saradnje naučnih i kulturnih institucija iz zemlje i inostranstva. To podrazumeva organizovanje niza edukativnih programa za posetioce, naučnih skupova koji okupljaju naučnike i studente iz različitih zemalja, kao i susreta predstavnika srodnih muzeja i drugih institucija. Na taj način postiglo bi se objedinjavanje naučno-istraživačkog i turističkog značaja lokaliteta, podizanje nivoa obrazovanja šire populacije vezano za tematiku kojom se muzej bavi i povećanje posete stranih i domaćih stručnjaka.

Idejni projekat takođe predviđa i formiranje evropskog centra za istraživanje lesa u Starom Slankamenu, u cilju promocije Starog Slankamena kao turističke destinacije.

Ovaj projekat pored edukativnog i turističkog, ima i inovativni značaj jer odprinosi utemeljivanju novih tendencija u turizmu Srbije – formiranje tematskih atrakcija. Pošto su ovi muzeji u svetu retki olakšan je pristup i internacionalnom tržištu, a lociranost Starog Slankamena, na obali Dunava između dva velika grada, imaće veliki uticaj na porast turističkog prometa, a time i ostvarivanje ciljeva muzeja „Leslend“.

Ostalo je još 3 dana za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata u Inđiji, dakle, zahteve za legalizaciju možete podneti najkasnije do 11. marta.

Kako bi izašli u susret građanima čije interesovanje za podnošenje zahteva raste kako se bliži krajnji rok, službenici na opštinskim šalterima, na kojima se podnose zahtevi, će do 11. marta raditi prekovremeno. Zahteve za legalizaciju možete podneti na šalteru broj 7 pisarnice opštine Inđija, u ulici Cara Dušana broj 1, svakog dana od 7 do 20 časova i na taj način pokrenuti postupak legalizacije svog objekta.

Uknjiženjem objekta stičete pravo svojine na objektu, pravnu sigurnost u pravnom prometu, uslove za dobijanje hipotekarnog kredita, a što je najvažnije izbećićete rušenje bespravno izgrađenog objekta. Legalizacija objekata omogućava Vam da za objekat koji je izgrađen bez potrebne dokumentacije pribavite građevinsku i upotrebnu dozvolu i uknjižite objekat u zemljišne knjige, odnosno u katastar nepokretnosti.

Sve informacije u vezi sa dokumentacijom i uslovima za legalizaciju objekata možete dobiti na telefone Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine 022/ 560-012, 560-013, na šalteru broj 7 u zgradi Opštine od 7 do 20 sati, kao i na našem sajtu.

Sam zahtev za legalizaciju možete pogledati ovde >>

Najnoviji film Martina Skorsezea priča je o dva američka šerifa, Tediju Denijelsu i Čaku Olu, koji su pozvani na udaljeno i pusto ostrvo kod obale Masačusetsa, da istraže misteriozni nestanak žene ubice iz bolnice za lečenje duševno obolelih kriminalaca, nalik na tvrđavu.

Uloge su pripale Leonardu Dikapriju, Marku Rafalu, Benu Kingsliju i Maksu fon Sidovu

Projekcija je zakazana za nedelju, 28. 02. u 20.30, cena ulaznice ista je kao i za sve projekcije u okviru „Pogleda na FEST“, 200 dinara.

Konkurs za stipendiranje studenata, koji je Opština Inđija raspisala za školsku 2009/2010. godinu ulazi u svoju završnu fazu. Rok za podnošenje prijava istekao je pre dve nedelje, a sve pristigle prijave su obrađene.

Trenutno je u toku pribavljanje dokumentacije koja nedostaje, a prema rečima nadležnih iz Odeljenja za društvene delatnosti opštine Inđija u toku naredne nedelje biće održan prvi sastanak komisije koja će, na osnovu kriterijuma utvrđenih odlukom o stipendiranja studenata, napraviti preliminarne rang liste ovogodišnjih dobitnika stipendije.

Na ovogodišnji konkurs prijavilo se 110 studenata, a opština Inđija obezbediće stipendije za 50 najboljih. Stipendije će se i ove godine isplaćivati u 10 mesečnih rata u iznosu od 13.500 dinara.

Rezultati sprovedenog konkursa će biti oglašeni na oglasnoj tabli Opštine Inđija, tablama u mesnim kancelarijama, kao i na našem sajtu, najverovatnije do 10. marta.

Direkcija za izgradnju opštine Inđija, preko Call centra Sistema 48, najviše zahteva prima u vezi sa javnom rasvetom. Naime, radi se uglavnom o pojedinačnim zahtevima za zamenu sijalica javne rasvete, koje građani upućuju čim im pregori ona ispred njihove kuće, iako oko nje postoje još najmanje dve koje rade i ulica je u potpunosti osvetljena.

Ovi zahtevi utiču u velikoj meri na efikasnost rada ovog preduzeća, s obzirom da se neretko dešava da dva takva poziva budu upućena sa lokacija koje su dosta udaljene jedna od druge, tako da ekipe izgube ceo dan na zameni dve sijalice koje apsoutno ne utiču na ukupnu osvetljenost ulice, a za to vreme se rešavanje stvarnih problema stavlja na čekanje.

“Fabrika vode postiže željene rezultate i ostvaruje svoju funkciju“- kaže direktorka Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“, Borka Popović.

Voda iz inđijske fabrike vode, čiji su najnoviji korisnici i stanovnici Novih Karlovaca ima visok kvalitet, tehnički je potpuno ispravna, što u krajnjem slučaju dokazuju i analize koje se učestalo vrše.

Sa toplijim vremenom dolazi uvek i veća potrošnja vode, ali kako kaže Borka Popović, opština Inđija ove godine neće imati problema sa vodosnabdevanjem, s obzirom na to da je ovo komunalno preduzeće već sada analiziralo i snimilo stanje, lociralo moguće nedostatke, tako da će ove godine delovati preventivno i sprečiti probleme koji bi mogli da se dese u toplijem periodu godine.